Naša deca, naša prava: Sudbina bh. državljana u sirijskim kampovima

U Siriji, više od stotinu bosanskohercegovačkih državljana, među kojima je više od 50 dece i žena, proživljava pravu ljudsku tragediju. Njihove sudbine su zakovane u kampovima Roj i Al-Hol, dok su desetine drugih muškaraca zatvoreni u tamnicama pod kontrolom Kurda. Ove žene i deca već godinama žive u nehumanim uslovima, a njihova traženja pomoći ostaju bez odgovora.

Muke u kampovima 😢

Jedna od žena koja se nalazi u kampu Roj, u emotivnom pismu upućenom institucijama i medijima, svedoči o teškim uslovima života.

„Neke od nas ulaze u devetu godinu boravka u kampu, a druge su ovdje šestu godinu. Naša djeca rastu bez osnovnih prava – bez obrazovanja, bez sigurnosti, bez zdravlja, bez slobode.“

Ovo pismo, koje je stiglo i do portala Istraga.ba, razotkriva mračnu stvarnost koju ove žene i deca svakodnevno proživljavaju. Njihova pitanja upućena institucijama BiH ostaju bez odgovora: „Zašto su neke od nas vraćene u domovinu, a druge – prepuštene zaboravu?“

Selektivna repatrijacija

Iako se u decembru 2019. godine desila jedina organizovana repatrijacija za 25 bh. državljana, stanje ostalih i dalje je alarmantno. U Siriji se, prema izveštajima, nalazi 95 državljana BiH, među kojima je 51 dete.

„Država BiH je selektivno pristupila repatrijaciji svojih državljana. Oni koji su vraćeni prošli su kroz nadležne institucije i danas žive slobodno,“ navodi jedna od žena iz kampa.

Bivši ministar sigurnosti Nenad Nešić izneo je niz izjava koje ne odražavaju realnu situaciju, dok ministar vanjskih poslova Elmedin Konaković tvrdi da repatrijacija zavisi od međunarodne zajednice. Međutim, žene iz kampa insistiraju da je BiH propustila brojne prilike da nešto učini za njih.

Prilike propuštene

Prema rečima jedne od žena, „SAD su obećale 148,7 miliona dolara pomoći za stabilizaciju u Siriji i Iraku,“ i pozvale sve države da repatriraju svoje državljane. Međutim, BiH nije uputila nijedan formalni zahtev za povratak svojih ljudi. „Mi ne tražimo milost. Tražimo samo ono što nam zakonski i ljudski pripada,“ naglašava ona.

Uprkos sastancima međunarodnih zvaničnika u okviru Koalicije za borbu protiv ISIL-a, BiH nije iskoristila mogućnost da pokrene proceduru za repatrijaciju. „Naša deca ne smeju odrastati u šatorima, bez školovanja, bez doma, bez budućnosti,“ dodaje.

Ugroženi životi i prava

Humanitarne organizacije, uključujući Amnesty International, upozoravaju na pogoršane uslove života u kampovima. Preporučuju hitno smanjenje broja ljudi koji su proizvoljno zadržani zbog navodnih povezanosti sa terorističkom grupom „Islamska država“.

Više od šest godina nakon teritorijalnog poraza ISIL-a, stotine porodica i dalje se suočavaju sa nepravdom. Njihove sudbine ostaju neizvesne, a mnogi od njih nikada nisu bili optuženi niti su imali priliku da ospore zakonitost svog pritvora.

Zaključak

Sudbine bosanskohercegovačkih državljana u sirijskim kampovima su tragične i zahtevaju hitnu pažnju i akciju. Njihova deca ne zaslužuju da odrastaju u uslovima koji krše osnovna ljudska prava. BiH kao država ima moralnu i zakonsku obavezu da zaštiti svoje građane i omogući im povratak. Samo formalnim zahtevom i aktivnim angažovanjem na međunarodnom nivou možemo očekivati promenu koja će doneti nadu i bolju budućnost onima koji su ostali zarobljeni.